Текст 110

Текст 110 #

रूपेण वेषेण रवामृतेन वंश्याश् च पूर्वानुदितेन विश्वम् ।
सम्मोहितं प्रेम-भरेण कृत्स्नं तिष्ठन्तु दूरे व्रज-वासिनस् ते ॥ ११० ॥
рӯпеа вешеа равмтена вай ча пӯрвнудитена вивам
саммохита према-бхареа ктсна тишханту дӯре враджа-всинас те

Мой образ, платье, звуки Моей флейты пленили мироздание. Сердца живущих утонули в волнах неземной любви, бушующей чрез берега во Врадже.