Текст 118

Текст 118 #

गाढम् आश्लिष्यति प्रेम्णा सर्वाङ्गेषु स-चुम्बनम् ।
परित्यक्तुं न शक्नोति मादृशान् प्रिय-बन्धुवत् ॥ ११८ ॥
гхам лишйати прем сарвгешу са-чумбанам
паритйакту на акноти мдн прийа-бандху-ват

Он обнимал нас как друзей сердечных. И поцелуями нас осыпал, не отпускал и долго по тропинке шел за нами следом.