Текст 220

Текст 220 #

तद् वै तस्य प्रिय-क्रीडा- वन-भूमौ सदा रहः ।
निवसंस् तनुयाद् एवं सम्पद्येताचिराद् ध्रुवम् ॥ २२० ॥
тад ваи тасйа прийа-крӣ- вана-бхӯмау сад раха
нивасас тануйд ева сампадйетчирд дхрувам

В уединении в лесном краю Господних игр, любовь от Бога созревает до поры пока не станет совершенной.